“Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka.” Petar Petrović Njegoš.

Sve Vlade Srbije, od devedesetih godina prošlog veka pa do danas, trude se da simbolično reše pitanje nataliteta. Neozbiljnost potvrđuje pogrešan pristup rešenju problema. Devedesetih je doneta odluka da se u radnu knjižicu upišu dve godine staža za sve majke koje su rodile treće dete. Pomislili smo da su namere časne i da će u budućnosti dati željene rezultate ali to je ipak samo bio jedan od mnogih markentiških poteza. Upisane godine staža ne mogu se računati za isplatu minulog rada a istovremeno se i ne računaju za odlazak u penziju. Koja je svrha upisanih godina staža?

Godinama su se majke pitale koji je pravi odgovor ali nijedan nema potpunog smisla.

Praksa se nastavlja iz godine u godinu i donosi nam sve gore rezultate koji se ogledaju u novim, stihijskim i jalovim, pokušajima. Nakon svega, postavlja se pravo pitanje:

"Da li neko stvarno želi da u Srbiji podstakne rast nataliteta?"

Nestručni ljudi, koji se "bave" ovom politikom, ne ulivaju nam poverenje i samo dokazuju svoju nesposobnost ili loše namere.