Речи песме које симболизују тренд одлазака Срба из матице земље, речи које изазивају, истовремено, позитивне и негативне емоције у сваком човеку који воли своју земљу.

Нама драги људи, принуђени да оду из земље  дају изузетан допринос развоју светске привреде. Део популације, изузетно стручних људи остаје у Србији на маргинама дешавања.

И једни и други живе и раде тамо далеко, у вечитој дилеми отићи или остати.

Србија памти лепша времена када није било подела на ваше и наше, на стручније и мање стручне. Тежа али лепша времена осликавала су се кроз јединство и родољубље, времена када је породица била јака а самим тим и држава, времена, када није било „квази“ политике очувања српског идентитета кроз повећање наталитета. Домаћинско понашање није наметала политика већ је природно произилазило из обичаја и начина живота.

Стање свести јединствености Срба најјаче је исказано у песми „Тамо далеко“ насталој почетком  20. века у тешким околностима. Све муке, надања, тежње и жеље, садржане су у стиховима песме:

 О, зар је морала доћ`,
Та тужна, несрећна ноћ,
Када си, драгане мој,
Отиш`о у крвав бој

Тамо далеко,
Далеко од мора,
Тамо је село моје,
Тамо је Србија.

Тамо далеко,
Где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци
Једини био пут.

Тамо далеко,
где цвета бели крин,
Тамо су животе дали
Заједно отац и син.

Без отаџбине
На Крфу живех ја,
Али сам увек клиц`о
Живела Србија!

Сваки пут када се препустимо сну о таквој, јединственој Србији, пробуди нас песма „Моји су другови бисери расути по целом свету....“ и врати у релност која  не одговара ни вама ни нама који живимо тамо далеко.